Iako su u borbu protiv korupcije u Crnoj Gori uložene desetine miliona eura, rezultati na tom polju su i dalje jako loši, a reforme se vraćaju korak unazad kada neki zakoni počnu da daju rezultate i počnu da ugrožavaju interese pojedinaca, ocijenjeno je na 12. Nacionalnoj antikorupcijskoj konferenciji koju je organizovala NVO MANS. Predstavnici državnih institucija, ipak, nijesu saglasni sa tom ocjenom i brane se statističkim podacima, kao i činjenicom da se radi o procesu koji ne može preko noći riješiti sve probleme.
Izvršna direktorica MANS-a Vanja Ćalović Marković ocijenila je da je situacija ove godine lošija nego lani, jer dosad imamo svega tri pravosnažne presude kada je korupcija u pitanju.
– Rezultati ne samo da su lošiji u statističkom smislu, nego je i zakonska regulativa problematična i napravljeno je niz drugih koraka unazad. Kada određeni zakoni počnu da daju rezultate i kada oni počnu da ugrožavaju privatne interese pojedinaca, onda se u takvim reformama pravi korak unazad – istakla je ona, navodeći primjer Zakona o slobodnom pristupu informacijama zahvaljujući kojem je ranije MANS podnio na desetine krivičnih prijava, ali je izmjenama tog akta oznaka tajnosti počela da se stavlja na svaki dokument koji može ukazati na korupciju.
Naglasila je da se zakonskom građom omogućilo uništavanje dokumenata koji mogu otkriti korupciju, a da je Krivični zakonik mijenjan 12 puta i svaki put nagore, s ciljem da se olakša počiniocima krivičnih djela.
– Donosioci odluka u našoj državi samo verbalno teže EU vrijednostima, a sve rade da zakoče reforme koje ugrožavaju njihove interese i da zadrže status kvo. Korupcija jede sistem iznutra i ako se nešto ozbiljno ne uradi, ona će pojesti naše institucije i našu državu - i korist će imati samo oni koji su korumpirani – zaključila je Ćalović Marković.
Ekonomski ekspert za finansijske istrage Miroslava Milenović ocijenila je da će Crna Gora biti u problemu kada bude morala da pokaže konkretne rezultate u borbi protiv korupcije, jer dolazi vrijeme kada se od nje neće tražiti statistika, već konkretni rezultati usvojenih zakona. Ona je navela da blaga kaznena politika u slučajevima organizovanog kriminala šalje lošu poruku da se on isplati. Takođe je ocijenila da je Balkan region okovan korupcijom.
– Korupcija će postati najbolje plaćeni posao jer par godina odležite u zatvoru, a dobijete milione – pojasnila je Milenovićeva, dodajući da dokaza za korupciju ima, ali treba političke volje da se ona procesuira.
Vrhovni državni tužilac Ivica Stanković poručio je da je efikasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala nužnost koja iziskuje sistematski pristup. Naveo je da je Specijalno državno tužilaštvo do 31. oktobra ove godine donijelo naredbe o sprovođenju istrage protiv 153 lica za krivična djela organizovanog kriminala, a za 17 iz oblasti visoke korupcije. Stanković je kazao da je Evropska komisija u poslednjem dokumentu konstatovala da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije daje bolje rezultate nego ranije.
Ambasador EU u Crnoj Gori Aivo Orav istakao je da borba protiv korupcije zahtijeva akciju svakog dana.
– Korupcija utiče na sve nas, ona podriva demokratiju, ekonomski razvoj i lišava građane ljudskog dostojanstva – naveo je on, dodajući da je Crna Gora postigla određene rezultate, ali da dosta toga tek treba uraditi, posebno u oblasti prevencije i represije, finansijskih istraga, transparentnosti i nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije.
Ministarka javne uprave Suzana Pribilović kazala je da je borba protiv korupcije imperativ za Crnu Goru i preduslov da bi se odgovorilo na globalne izazove. Ona tvrdi da je Vlada u potpunosti posvećena reformskim aktivnostima u oblasti vladavine prava koja predstavlja i srž pregovaračkog procesa Crne Gore s EU.
Ambasador Njemačke Robert Veber kazao je da ASK treba da bude proaktivnija, dok je njegova koleginica iz Ujedinjenog Kraljevstva Alison Kemp navela da korupciju niko ne voli, ali da uprkos neprijateljstvu prema njoj ona opstaje.M.S.

Tužilac ne odgovara o Maroviću

Specijalni državni tužilac Lidija Vukčević ocijenila je da za uspjeh u borbi protiv korupcije mora postojati politička, ali i volja javnosti. Ona je pohvalno govorila o sporazumima o priznavanju krivice jer zahvaljujući njima krivični postupak traje kraće i vraća se imovinska korist stečena krivičnim djelom. Vukčevićeva je navela da je sporazumom sa organizovanom kriminalnom grupom, na čijem je čelu bio Svetozar Marović, vraćeno 29 miliona Opštini Budva, novca i nekretnina. Ipak, na pitanje moderatora na panelu odgovorila je da nju ne mogu pitati kada će se Marović vratiti u Crnu Goru na izdržavanje zatvorske kazne. Takođe, kazala je da je više puta odgovoreno zašto Marović sjedi u Beogradu, ali nije ponovila taj odgovor. Istakla je da nije za nju ni pitanje kako su Marović i njegov sin napustili Crnu Goru, zašto nijesu preduzete mjere da se to spriječi i kako mu je dozvoljeno da prodaje imovinu nakon priznanja krivice.
Šef specijalnog policijskog tima Dragan Radonjić ocijenio je da stanje u pogledu korupcije nije dobro, ali nastoje da stvari promijene nabolje. Advokat MANS-a Veselin Radulović istakao je da u Crnoj Gori imamo samo dva slučaja visoke korupcije sa pravosnažnom presudom – za budvansku kriminalnu grupu Svetozara Marovića i za Žarka Pavićevića. On je ocijenio da je sporazum sa budvanskom grupom dodatno obesmislio kazneni sistem i da je uvedeno pravilo da se izriču kazne ispod zakonskkog minimuma.
– Sud se sveo na šalter koji ovjerava potpise o sporazumnom priznanju krivice, a ne da propituje da li je on sklopljen po zakonu – naveo je Radulović. Direktor Istraživačkog centra Dejan Milovac ukazao je da MANS podnosi više prijava za korupciju nego sve institucije zajedno, ali da ih opet tužilaštvo ne posmatra kao saveznika, već imaju otpor prema svakom mišljenju koje nije kao njihovo.